Ја стварно волим да учим, волим свашта да знам. Поготово када могу то што научим да испробам и употребим. Од скоро су нам потребни овај документ - портфолио и разноразни бодови, што ми не пада претерано тешко. Оно што ме у том концепту ужасно нервира је када се суштина (научити нешто ново и корисно) изгуби због форме (колико је то акредитованих и неакредитованих, ове-оне компетенције бодова, ...).

 

Страшно је када осетите да губите време на неком семинару зато што Вас ничему не учи. Али и тада има бар једна добра, нова информација коју сте покупили. Оно што је страшније од лошег семинара је када су на њему лоши полазници - они што кукају за сертификат и бодове и потпуно убију сваки ентузијазам у предавачу, ако га је и било.

​

Има још једна ствар која ме стварно иритира у систему бодова, а то су докази, поготову за оне неакредитоване бодове - стручно усавршавање у установи. Опет је форма та која убија. Рецимо, најчешћи пример - угледни/огледни час. План, припрема, образложење, празан час после тог, извештај, евалуациони листићи, ... а професор је, у ствари, само хтео да погледа како неки колега уводи неки појам, да би то применио на својим часовима ради добре корелације, или је неко хтео да дође на нечији час да види како ученици реагују на неку нову методу или нешто слично. И сад шта?

 

Па ништа, ја ћу и даље делити своја знања и идеје са колегама, ако желе, увек ћу замолити колегу који предаје стручни предмет да му упаднем на час када уводи неки појам у коме се користи нека математика или рачунарска умећа, увек ћу примити колегу на час ако хоће да види како ја нешто радим, ... А бодове нека броје они који то воле!

 

Зато на овим страницама нигде нећете пронаћи који семинар спада у коју компетенцију, да ли је акредитован или није  и колико бодова носи. То је неки мој вид протеста и штрајка против бодова. Не стручног усавршавања - само бодова!

 

Да не испадне да само кукам - научила сам прегршт предивних ствари на семинарима, а што је још важније, упознала сам велики број дивних колега - ентузијаста. Предност било ког семинара уживо је управо тај контакт и ти разговори у паузама предавања. Предност електронских је у могућности креирања свог темпа и концентрације на тему. Апсолутни лидери у креирању електронских семинара су људи из ОК-центра из Бора. Они су целу ту ствар подигли на тако висок ниво, да их је тешко достићи.