МОЈ
ПОРТФОЛИО
Ретроспектива рада у 2013./2014.
Ове године сам направила неке новине у начину предавања. Избацила сам контролне вежбе и тражила од ученика да унапред читају лекције са мог блога. Хтела сам да "обрнем учионицу".
Зашто? Прво, ученици су се стално жалили да има превише писаних провера знања. Закључила сам да су четири писмена задатка годишње сасвим довољна и да остале оцене треба да се другачије зараде. Друго, када се ради писмено, онда се ученици навикну да раде у последњем тренутку, а то сам желела да променим. Треће, усмено одговарање ми је некако реалније да је лично знање - иако се трудим да искореним преписивање, приликом прегледања видим да у томе нисам успела у потпуности, а питала сам се и колико тога ми промакне. На крају, али не најмање битно, обртање учионице је позитивно, ако ни због чега другог, онда да би се процес учења вратио у учионицу, а не зависио само од личног рада ученика код куће.
Како? Све лекције су унапред припремљене и објављене на блогу. Ученике, путем групе на Фејсбуку обавештавам која је лекција следећа. Наравно, не ураде сви "домаћи", али и није пресудно, јер се оцене зарађују радом на часу задатака одговарајуће тежине, а за највећу оцену се доказују теореме, објашњавају нови концепти и слично, што тешко може да буде урађено ако ученици нису то већ прочитали и припремили код куће. Ученици се константно оцењују, а ако не стигну да ураде довољно за позитивну оцену у току трајања области, могу да одговарају за одређену оцену на крају, с тим што не могу добити петицу. Ако ни у том тренутку нису спремни, добијају оцену 1, коју могу да поправе на било ком часу вежбања.
Позитивни резултати. Ученици другог разреда су ове новине одлично прихватили и значајно поправили свој успех из математике. Такође, у односу на претходне генерације, боље су савладали теорију и радили су више задатака са доказивањем. На анкети на последњем часу су се изаснили да желе да се такав начин рада настави и наредне године. Оно што им је засметало је групни рад (израда задатака) - сматрају да тако резултати рада превише зависе од групе. Оно што им је недостајало, а свидело им се, јесте рад у пару, тј. менторски рад, када се оцењује рад лошијег ученика, а оцену добија и његов "ментор" - ученик који му је помогао да научи да уради тај задатак. Међутим, овај резултат анкете је произвео и негодовање слабијих ученика, јер су устврдили да у разреду не постоји довољан број ученика који су способни да буду ментори.
Негативни резултати. Ученици четвртог разреда су преспавали школску годину. Није им се свидео нови начин рада, тражили су контролне вежбе. Међутим, све писмене задатке сам морала да поновим, а притужба је била да има превише група... Закључила сам да њихово кукање не треба да узмем за озбиљно. Ово ме је утврдило у мишљењу да је досадашњи начин рада производио кампањце и преписиваче и да је свакако морао бити промењен. Ове особине су и разлог што обртање учионице није успео - после три године кампањског рада, немогуће је натерати ученике да почну редовно да раде.
Шта даље? У трећем разреду ћу наставити да радим на овај начин. Што се првог разрееда тиче - не знам још... пробаћу, па ако се испостави да није добро, контролне вежбе је лако вратити!