Ретроспектива 2016./2017.

 

Ове године сам имала више рачунарских прдмета. Пет група информатике, од тога две роботичара и једно одељење програмирања.

 

 

Информатику сам нешто комбиновала од више година и није испала лоше, мада бих сада опет другачије. Предзнање је било хомогеније, али лоше. Најинтересантнија област им је био Интернет, а најмање интересантна обрада текста. Мислим да сам мало и ја крива за то, јер је и мени досадно да их учим да користе програм за обраду текста, па се ваљда рефлектујем. Уосталом, то би требало да знају из основне школе, а није баш тако. Најлакша тема им је била Интернет, а најтежа табеларна израчунавања. То и реално јесте тако, али ми је овде запало за око како то да им је интересантно нешто што је лако? И замерке су у складу са тиме: да не мора да се пише, да критеријум буде блажи и тако даље :-( Мене су оценили са 4, што је сасвим коректно.

Роботичаре сам одвојила, што због плана и програма, што због тога што је слика код њих потпуно другачија. Алгоритме сам радила преко Лего робота и резултати су изванредни. То је било наинтересантније, а супротно се ни једна област није посебно издвојила. Ни једна област им није била ни посебно лака, а најтежа су им била табеларна израчунавања. Волели би да су се више дружили са роботом, а мени су дали доста високу оцену - 4,75.

 

Програмирање је наставак од прошле године - одељење је доста лоше и то су показали и ове године. Морала сам и да скраћујем градиво и да спуштам критеријум - рачунам више рад на часу и труд у односу на реалне резултате. Програмирање ће дефинитивно морати да претрпи велике измене у начину предавања.