Ретроспектива рада у 2015./2016.

 

Требало би да ми обртање учионице већ иде. Али није баш тако. Мотивација ученика је прилично слаба. И њихов рад такође. Све више се мирим са тим да није до мене, начина рада, већ једноставно деца не виде разлог да раде, да заврше нешто више од средње школе.

 

Имали смо и екстерну евалуацију. Код мене нису дошли, али се јесу задржали на математици. На катастрофалним резултатима писмених задатака. Скоро сваки сам морала да поновим. А на том поновљеном није била много боља ситуација. Једноставно - нико ништа не ради до негде маја месеца.

 

Сем оног одељења које ми је сјајно одреаговало на обрнуту учионицу у осталим одељењима није било ни четворки ни петица. А и они су прилично подбацили.

 

Једина светла тачка је један првак који је имао јединицу на полугодишту и скоро догурао до четворке на крају... Он је нашао мотивацију у познанству са једном сјајном матуранткињом и негде укапирао како је лепо бити одличан. И најбољи.

 

Волела бих да имам рецепт за све ђаке како да нађу мотивацију да уче и напредују, али га немам :-(

 

За следећу годину планирам потпуно пребацивање одговорности за учење на ђаке. Не знам да ли ће радити, или ћу опет имати пуно јединица. Видећемо...